faro

  Ideal građanskog društva jeste slobodan i samostalan čovek. Ideal nastanka četvrtog staleža jeste obezbeđivanje uslova ekonomske i socijalne demokratije, kroz "odumiranje" države. Između ideala, stvorene ideologije, borile su se različitim, ali humanističkim pristupom, jer je na bazi egzistencijalnog nastajala i esencijalna forma. Danas, oni su povezaniji nego ikada, jer je trag borbe za bolji život, svet, takav da ne ostavlja mogućnost da se i on, kao tračak, još tanje deli, u uslovima ovakvog propadanja. Liberte-egalite-fraternite brani smisao čoveka, dok kritika "otuđenja" čoveka ukazuje na opasnost ugrožavanja istinske forme društvenog bića u njemu. 

  Ova dva ideala, moraju stvoriti NOVU IDEOLOGIJU kao vodilju, u borbi protiv monopolskog kapitalizma, čije negativne posledice razaraju, čak, biološku strukturu planete.

Shvatio sam važnost društva onda kada je društvo na meni počelo pokazivati svoju indiferentnost. Pokretačke snage uvek idu na liniji građanstva, naraštaja, njihovih obrazovnih sistema i samosvesti, i radnika.

  U našoj zemlji laž prisvaja studentsku ideju, difuziono je osvaja, pa način postaje cilj, ali u uslovima ograničene samosvesti. Radnička klasa destabilnošću pokorena, građanska duboko u oportunizmu.

  Nama su potrebne ideje novog sveta, u smislu stvaranja istog. Perzistira onaj ekocidni, destruktivnog karaktera, u kom borba ne sme jenjavati. Naš kratki cilj, mora biti pravda, očuvanje, opstanak. Dugi, postojanje. 

  Demokratija nikada nije postojala. Ni u polisima, a ni u predstavničkoj, posrednoj formi, jer se pretvarala u takmičenje, ohlokratiju, trpeći klikaška odvajanja. Sve to remeti društvo, ali i dokazuje našu društvenu diferencijalnost i dinamičnost. Neka svaka jedinka shvati da je deo i da doprinosi društvu. Da i sama pripada kratein-u..

   

  Na današnji dan, pre trinaest godina NATO alijansa je otpočela bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Ne zaboravljam to zlo. Nikada. Uključite vaše misli, sećanja, knjige, doživljaje, osećanja, ili najprostije, plusić do stranice koju ovog trenutka čitate, i na toj novoj puštajte snimke. Puštajte ih i svojoj deci ako procenite da su dovoljno stasala da neke od životnih stvari razumeju. 

   Neka se na tim krilima duha, stvori nova ideja, opstanka, vere i slobode, u generacijama koje stasavaju, u onim malim ljudskim životima koje će se iz plemenitih, materinskih stomačića stvoriti; društvo, koje će o sebi brinuti, o svojoj predivnoj zemlji. Zemlji istorije, teške sadašnjosti, i budućnosti ostvarenih ideala, satkanih od, uvek, novih početaka.. 

   Stranka koju je vodio, danas je na vlasti u Srbiji, i to, moram priznati, dosta doprinosi građenju kulta ličnosti Zorana Đinđića.

   Dr Zoran Đinđić je izgubio svoj život, u trenutku kada je vodio Vladu Srbije. Ubistvo premijera jedne zemlje najgnusniji je čin, najveće obeshrabrenje i najveća sramota i gubitak države. Ne može se reći da za njim tuguje samo porodica, ali je njoj najteže.

   Doktorirao je u Konstancu, nakon što je u svom učitelju akademiku Mihajlu Markoviću ostavio sliku  jedne izuzetne individue, koja će u skladu sa jako izraženim levičarskim idejama, predstavljati elitu neke buduće generacije. Stoga mu je pomogao u afirmisanju i upućivanju na postdiplomske studije.

  Problem je nastao u napuštanju svog učenja i radikalnog levičarskog opredeljenja prihvatanjem različitih desničarskih stavova, konfrontacijom, a agonizmom prema teoriji svojih učitelja, među njima najvećim, kod koga je i doktorirao na temu "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva", Jirgena Habermasa.

   Dr Zoran Đinđić odbacuje teoriju moralnosti, i time razgraničava konekciju političkog delovanja i moralnosti. Stvara teoriju "veka ekonomije", čime briše humanističku percepciju i ljudske uzvišene postulate u formulisanju i delovanju, i to pre svega u politici. To otvara vrata "robotizaciji" politike, nečemu najgorem u savremenom društvenom poimanju, kada politika postaje BIZNIS.

   Takođe, okrenut je stanovištu da je demokratija sloboda kapitala, čime eliminiše humanistički pristup.

   Osloniću se, za trenutak, na svoj Istorijski kalup Demokratske Stranke. Nakon što je stranka osnovana, i zbog neuspeha na izborima osvajanjem samo 7 mandata, ostala bez grupe intelektualaca koji su je osnovali, a koji su se protivili izlasku na izbore i naglom punjenju stranke u smislu članstva, ona gubi i svoju ideju nastanka, uplivom finansijskog i interesnog miljea. Partija dobija novu formu. Đinđić, 1994 godine, postaje novi predsednik Demokratske stranke.

  Bombardovanje Srbije Zoran Đinđić obeležava gostovanjima na televizijama po Srednjoj Evropi, kada nastaju i najveća razočarenja u njegovu ličnost. Propaganda ili ne, pokazaće istorija, vreme, ili hrabri ljudi. 

   Opozicija je srušila Miloševića, stranim novcem i ličnošću Koštunice. Zoran Đinđić usmerava građenje i poziciju sistema tako da apsorbuje šemu isljučivog neoliberalnog koncepta Zapadne Evrope, propustivši pri tom nužnu hijerarhiju građenja na liniji stabilizacija - liberalizacija - privatizacija. Sem toga, princip demokratije biva narušen, ademokratskim političkim metodama represije.

    Pogrešna politika..u idealno vreme.

 

   

 

   Demokratska Stranka je vodeća stranka u Srbiji, u tom smislu što je njena politika nakon promena dominantna i primenjena u državi. Post sam nazvao istorijskim kalupom zato što smatram da su određeni problemi u formulisanju pravca i dejstva ove partije nastali u samom startu, kada je sam njen idejotvorni začetak bio vrlo brzo narušen.

   Osnovana je 1990. godine, od grupe intelektualaca. Nosila ih je ideja, ali i sačekali brojni izazovi. Prvi, i najznačajniji, izazov kredibiliteta, koji potiče iz stepena morala, predstavljao je osnovu njihove borbe. Isti je pao na prvom ispitu. Za formiranje partije potrebno je vreme, i reciprocitet između kvaliteta i bujanja članstva preovladao je na pogrešnu stranu. Demokrate su izašle na izbore, iako je dobar deo istaknutog članstva bio protiv, sa uverenjem da će osvojiti pozamašan deo poslaničkih mesta. Desilo se suprotno. Za opstanak partije, sama je morala biti demoralisana uplivom uticaja koji su nosili antagonizam ideje na kojoj je nastala. To je uticaj finansijskog i interesnog okvira. I to je do danas naša rana, koja neće zarasti.

   Intelektualna elita se povukla jer se u novim momentima nije pronalazila. Danas je ta elita najveći protivnik svoje nekadašnje društvene grupe. Od tada, svi naredni predsednici Demokratske Stranke ne mogu biti vođeni vizijom, jer glavni cilj društva koji vode, jeste sloboda čoveka. Gazili  su ideje, sopstvene vizije, narušavali sve svojom amoralnošću. Ono što se desilo tada, ukaljalo je sliku potencijalne reformističke misli, i samo se produbljivalo do današnjeg dana. Zamislite poređenje zvano nepoređenje: Borislav Pekić - Čedomir Jovanović. Podpredsednici DS-a na osnivanju i u skorijoj prošlosti. Koliko je stranka negativno evaluirala. 

Ovo o čemu pričam evidentno je u sadašnjosti. Upliv novca, i interesnih grupa na većem je nivou.

   Zašto podpredsednik Demokratske stranke nije Vuk Jeremić? Nije dobio dovoljno glasova. To je realnost, ali i realnost se kreira. Nije mogao pored predsednikovog kuma, gradonačelnika koji svoje prihode nakon dobitka funkcije uvećava 800 puta, predsednika Vlade Pokrajine koji je tek  posebna interesna priča, i ministra za sve koji "drži u životu" lokalne odbore. Samo je veći novac i moć odlika današnje Demokratske Stranke. 

   Stranka je članica Internacionale..dovoljno je samo to pomenuti..

   O ulozi pojedinaca u evoluciji partije, biće reči na blogu! 

   Medijski mrak je tema ovog posta. Ubeđen sam da 80% glasača na izborima u Srbiji, svoje političko mišljenje formira na osnovu informacija koje prima sa televizijskog prijemnika. Na njima se ne može uočiti ozbiljnost složene i teške situacije u kojoj se naša zemlja nalazi. Izuzetak je retkost, i ispolji se kad kad na nekoj od televizija lokalnog ili regionalnog karaktera. Državni mediji kontrolisani su po već poznatom modelu vlast-partija-Đilas-Š (stavljam samo inicijal za dobrobit blog-a :-) ), tako da dnevno budemo zasuti informativnim spektaklom laži i prikrivanja, ponekad i nekom istinom, tako da na građanima ostaje da čitaju između redova, i čekaju, kao ribolovci plen, da se neka stvar izmulji iz mulja. Jedino mesto saznajne mogućnosti, nećete verovati, ostaje Skupština Srbije. Pametnom, ali neaverziranom, dovoljno je da posluša sve, i sve koje govore, i na taj način napravi u sebi političku sliku, pre svega za sebe. Poslednjih godina, dešava se smišljena diskreditacija Škupštine od strane vlastodržaca, baš zato što im i to malo eksponiranja drugačijeg mišljenja smeta. Oni naime, pokušavaju narodu nametnuti priču, ne direktno, već putem "bacanja koske", da je Skupština Srbije mesto nerada, mesto u kom se rasipa velika količina novca, i ono najvažnije, da skupštinske prenose treba ukinuti jer pretstavljaju višečasovno bespotrebno gubljenje vremena, pre svega Televizije, na takozvana, beskorisna izlaganja, prepirke i vulgarnosti. Sve sa ciljem, da se ne čuje, i ne otkrije njihovo neznanje, propusti u zakonima koje donose (a svaki ih ima), i da ne budu izloženi javnim osudama, i kritikama za nesposobnost, a to je najmanje što zaslužuju. Srbija je postala monopolska, zemlja "finog" kriminala, zemlja za sve koji bi da se poklone većini iz čuvenog kruga dvojke, a da pri tom i ne postoje određene garancije uspeha. Zemlja bez morala, zemlja interesa.. Zemlja bez budućnosti.

   Međutim, ja ovaj post nisam namenio ugroženosti nekih koji sede u istim stolicama samo sa druge strane, koji bi došli i zajahali postojeći sistem. Namenio sam ga intelektualcima, vrsnim i povučenim, ljudima različitih oblasti sa neverovatnom vizijom, ali koja ostaje u njihovim glavama. Doktorima, magistrima, profesorima, ljudima poštovanim u svetu, i biznisu, idealistima, i onim ljudima bez obrazovanja sa fenomenalno izučenom školom života. Oni nigde ne žure. Znajte da sede, i čekaju.

   Zašto smatram da najveću svetsku silu predstavljaju mediji? Zato što su dželati onih koji uništavaju ovaj svet. Koristili su na svim delovima planete pravljenjem propagande, prenošenjem neistina i pumpanjem javnosti u korist onih imperijalista u čiju su mehanizme infiltrirani i zloupotrebljeni, tako, da ti isti bez ovakvog "oglašavanja" ne bi imali šanse za ostvarivanje svojih nemoralnih ciljeva. Uspeli su da razbiju i Libiju, ti isti prenosioci informacija sa terena, koji ni jednog trenutka nisu odali tajnu koliko je zapravo tih pobunjenika, i za šta se oni, u zemlji neverovatne socijalne brige koja potseća na ostvarenu bajku, bore.

   Novi prozor bi pretstavljao novu medijsku sliku u našoj zemlji. Kada se ukloni uzrok postojećeg stanja, morala bi se napraviti jasna strategija, model i cilj šta se u ovoj oblasti želi! Da li se želi  očuvanje srpske tradicije kroz promovisanje kulturnih, istorijskih i svih drugih vrednosti našeg naroda, ili se želi komercijalizacija i poistovećivanje sa west trendovima, u kojima se ne pronalazi smisao javnog iskazivanja. Takođe, novi prozor želi da rastereti domaće medije isključivog uticaja politike, kako unutrašnje, tako i spoljne preko njihovih velikih novinskih korporacija. 

    Ovo nije post u kome će biti definisana rešenja, već probuđena svest kod svih onih koji će shvatiti da su se društveno uspavali. 

    Ko zapravo vlada svetom, i ono najvažnije, ko vlada nama, pokušaće da otkrije ovaj blog.

Čitam da oni koji izgube vezu sa svojim narodom postaju ravnodušni ili ateisti. Sanjam novi svet verom u isti.

Ovaj blog će se baviti realnošču, životom, tranzicijom društva, nepravdom, otvaranjem očiju putem ovog laganog kuckanja, svim onim što nas čini gorim, ili pak, boljim.

Postovi će demaskirati slike koje smo učaurili u svom stanju uspavanosti, i otvarati lavirint naših misli.

Boriće se protiv zaborava. Želim da pišem o događajima, ličnostima, i svemu što zaslužuje, ili baš ne zaslužuje a deo je nekog drugog pisanja, i uopšte pridavanja nepotrebnog značaja.

Pisaću o predsednicima, državama, vizijama, propalim idejama, averzijama.

   Faro postoji kao i oni koji ga svakog dana kroz svoj jezik upotrebljavaju, ili oni drugi, čija je misao zapravo njegov cilj!