Ideal građanskog društva jeste slobodan i samostalan čovek. Ideal nastanka četvrtog staleža jeste obezbeđivanje uslova ekonomske i socijalne demokratije, kroz "odumiranje" države. Između ideala, stvorene ideologije, borile su se različitim, ali humanističkim pristupom, jer je na bazi egzistencijalnog nastajala i esencijalna forma. Danas, oni su povezaniji nego ikada, jer je trag borbe za bolji život, svet, takav da ne ostavlja mogućnost da se i on, kao tračak, još tanje deli, u uslovima ovakvog propadanja. Liberte-egalite-fraternite brani smisao čoveka, dok kritika "otuđenja" čoveka ukazuje na opasnost ugrožavanja istinske forme društvenog bića u njemu. 
  Ova dva ideala, moraju stvoriti NOVU IDEOLOGIJU kao vodilju, u borbi protiv monopolskog kapitalizma, čije negativne posledice razaraju, čak, biološku strukturu planete.
Shvatio sam važnost društva onda kada je društvo na meni počelo pokazivati svoju indiferentnost. Pokretačke snage uvek idu na liniji građanstva, naraštaja, njihovih obrazovnih sistema i samosvesti, i radnika.
  U našoj zemlji laž prisvaja studentsku ideju, difuziono je osvaja, pa način postaje cilj, ali u uslovima ograničene samosvesti. Radnička klasa destabilnošću pokorena, građanska duboko u oportunizmu.
  Nama su potrebne ideje novog sveta, u smislu stvaranja istog. Perzistira onaj ekocidni, destruktivnog karaktera, u kom borba ne sme jenjavati. Naš kratki cilj, mora biti pravda, očuvanje, opstanak. Dugi, postojanje. 
  Demokratija nikada nije postojala. Ni u polisima, a ni u predstavničkoj, posrednoj formi, jer se pretvarala u takmičenje, ohlokratiju, trpeći klikaška odvajanja. Sve to remeti društvo, ali i dokazuje našu društvenu diferencijalnost i dinamičnost. Neka svaka jedinka shvati da je deo i da doprinosi društvu. Da i sama pripada kratein-u..